Косовска Митровица на старим фотографијама и разгледницама

Северна Косовска Митровица, година непозната.

Мост у срцу племенитом

Из Русије, са школовања, кћерка великог српског владара и песника у очима је донела одбљеске златних купола и друкчији осећај за време. Са родних планина, одакле се може додирнути небо, видела је далеко. Знала је шта чини, и смешила се. Петра је препознала и заволела. Увезала је собом два тока српске нововековне историје, да опет буду један. Данас, они који су изневерили све оца јој понекад и помену, али се не смеју сећати ње.

Зорка Карађорђевић

Годишњица мартовског погрома

На данашњи дан пре једанаест година на Косову и Метохији догодила се једна људска и друштвена катастрофа. Два дана ја на српском Косову и Метохији горело све што је макар и подесћало на Србе. Паљени су српски манастири, српске цркве, српски школе и домови. Тог 17. марта 2004. године заувек је упаљен пламен који ће горети у сећању свих Срба. У пламену мржње, зависти и нечовечности изгорели су неки од најлепших верских и културних споемника. Као највећа жртва тих мартовских дана пало је десет српских живота, стотине Срба рањено је , а готово 5000 Срба било је приморано да напусти своје домове и огњишта. У спомен том страдању нашег народа чланови Удружења историчара и студената историје положили су свеће на  "Споменик истине" у Косовској Митровици.

Годишња скупштина удружења

Поштоване колеге, у петак 20.02.2015. године оджана је 2. годишња скупштина чланова нашег удружења. Нажалост одзив колега није био задовољавајући али упркос томе донете су неке важне одлуке.

- Измењен је статут удружења, од сада савет нашег удружења чине представници свих година.

- За чланове савета удружења изабрани су:

Живковић Аница, прва година

Рашић Петар, друга година

Рајек Милан, друга година

Ивковић Стојан, трећа година

Миловић Јелена, четврта година

Јакшић Радомир, мастер студије

Сташић Милица, мастер студије

- Усвојена је одлука да удружење постане члане ИСХА. Финансијску подршку у нашем аплицирању пружиће факултет.

- Прецизирани су кораци којима ће се рад удружења подићи на виши ниво.

Договорено је да се од сада састанци нашег удружења одржавају на месечном нивоу. Следећи састанак биће симболично одржан 17.марта.

Хвала свим колегама које су учествовале у скупштини.

Москва није веровала

Бранко Вукелић је био полиглота, новинар, човек немирног духа, родом из Лике. Дошао је у Јокохаму 11. фебруара 1933. и јавио се Рихарду Зоргеу, вођи совјетске шпијунске мреже. Постао је најспособнији, најоданији и најкориснији Зоргеов сарадник, његова трећа рука. Вукелић и Зорге су деловали у обавештајној организацији "Рамзај" у Јапану, која је припадала Комунистичкој интернационали из Москве. Задатак овог искусног стручњака је био да одржава радио везу између Токија и Владивостока, што у оно време из техничких и безбедносних разлога није био нимало лак посао. Предајници су се налазили у Вукелићевом стану, а по потреби су се селили на друге локације.

Бранко Вукелић са супругом Јошико

Споразум о сарадњи нашег удружења са Савезом студената Филозофског факултета у Нишу

У петак (26.децембар), делегација Филозофског факултета у Нишу, коју су чинили декан факултета, проф. др Горан Максимовић, асс. ма Дејан Антић са департмана за историју и председник Савеза студената Филозофског факултета из Ниша, Милан Виденовић, посетила је Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Том приликом потписан је Споразум о сарадњи између Савеза студената Филозофског факултета из Ниша и Удружења историчара и студената историје из Косовске Митровице. У име Савеза студената Филозофског факултета из Ниша документ је потписао Милан Виденовић, док је у име Удружења из Косовске Митровице то учинила Милица Сташић. Овај споразум ће помоћи у организовању, координацији и спровођењу различитих студентских активности, поред тога ово ће бити наставак изузетне сарадње коју студенти два факултета гаје већ дуги низ година. Циљ Споразума јесте да се ојача веза југоисточне Србије са Косовом и Метохијом, да се заштите права и интереси студената, организација студентских екскурзија, научних скупова, трибина, предавања, дебата, округлог стола, студентске размене. Потписивању Споразума присуствовали су студенти, запослени и представници медија са севера јужне српске покрајине.

Ничег бољег од слободе - сведочење солунца Радојице Петровића

Радојица Петровић, имам 89 година и 105 дана.* Рођен сам у Глибовцу, отац ми се звао Живан. Завршио сам основну школу, учитељ Риста Јовановић учио ме сва четири разреда.

У војску сам отишао 1. јануара 1914. године.

Добијем позив и од куће из Глибовца одем у Пожаревац. Отуда нас врате  да идемо у Београд. Сутрадан у два по подне стане воз у глибовачкој станици и ми се попнемо. У Београд стигосмо у неко доба ноћи. Где ћемо, ајд у неку кафану ,,Топ“. Ујутру јавимо се у команду: осми пешадијски пук, Дунавска дивизија. У касарни добијемо одело, прописно, све како треба; добијемо пушке, и ту завршимо обуку.

Кад се рат објавио

Кад се рат објави паде неколико граната овамо, отуд из Земуна. Ми из касарне право у Топчидер; воз постављен и наш осми пук утовари се, те осванемо у Скопљу. Поче непријатељска офанзива! Врате нас из Скопља у Младеновац, одатле правац Ваљево. Од Ваљева у Завлаку, село. И, ту се распоредимо да чекамо непријатеља. Кад је Шваба ушао у Ваљево, ми смо били у Мионици. На колубарској ћуприји ђенерал Живојин Мишић преузео команду. Па каже овако:

" Јунаци и браћо! Зар да бегамо? Од кога да бегамо? Од најгоре војске што постоји на свету! То је, каже, олош. Ви сте тукли турску царевину, сатрли сте је  за милион година они да нас газе неће. То је једно. Друго: тукли сте Бугарску, праву силу, већу. И њу сте сатрли. А сад, каже, да бегате. То је, каже, ужас .. "

А ми кажемо: Не бисмо бегали, али немамо оружје. Њихова артиљерија туче нас, до нас и преко нас. А наша не може. Зашто не може? Зато што нема муниције." За то немојте да бринете. За хлеба и муницију немојте да бринете"  то сам из уста Живојина Мишића чуо. Био је леп, снажан човек, чврсте руке.

Немањићи и црква Светог Николе у Барију

Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на владаре ктиторску делатност је неговала и властела. Неколико ктиторских подухвата у распону од готово век и по указују на живе везе између области на источној и западној обали Јадранског мора. Поклони које су владари из династије Немањића упућивали Базилици познати су углавном само на основу писаних извора, док су сачувани само једна икона, поклон краља Стефана Уроша III и једна повеља цара Стефана Душана.

Икона Светог Николе са донаторима,
1322—1325, у окову од позлаћеног сребра, базилика Светог Николе, Бари.

Промоција удружења на телевизији Данкос

Чланови "Удружења историчара и студената историје" Милица Сташић и Јован Алексић гостовали су 17.новембра у емисији Магазин плус, телевизије Данкос. С обзиром да је удружење познато у Косовској Митровици, желели су боље да се упознају са радом. Разговарало се о историјату удружења, када је формирано, ко може бити члан и како се постаје члан удружења, који су планови за наредну школску годину, а затим о организовању едукативних екскурзија, семинара, предавања као и  на који начин удружење функционише. Ово је само још један начин како се ради на промоцији студија историје и популаризацији историји као науке. 

Председница удружења Милица Сташић и члан надзорног одбора удружења Јован Алексић
у емисији Магазин плус

Српски ђенерали и војводе (други део)

Михаило Живковић Рођен је 29. августа 1856. године у Београду, где се и школовао. У Војску је ступио као питомац 11. класе Артиљеријске школе, 1874. У периоду од 1887 до 1889, био је на школовању у Русији. Био је војни министар, управитељ Војне Академије и председник Војнодисциплинског суда. Био је носилац 10. домаћих ордена, два страна (руски и француски), Златне и Сребрне медаље за храброст, споменица за ратове 1876−1878, 1885−1886, 1912−1913, 1914−1918, Албанске споменице и Медаље за војничке врлине. Умро је 28. априла 1930. у Београду. По очевој и мајчиној линији је био потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића.

Михаило Живковић

Српски ђенерали и војводе (први део)

Наполеон је једном приликом рекао да војници добијају битке, а генерали признања за то. Српска војска је, током Првог светског рата, али и српско-турских и балканских ратова, показала изузетну храброст, издржљивост и дисциплину. Водили су је способни генерали и војводе, који су управљали са оно мало средстава и људства које им је било омогућено. Показавши надљудске напоре на најтежим бојиштима, српска војска је извојевала победу над непријатељем у Првом светском рату, али та иста војска је имала спретне вође, одличне стратеге и команданте, који су знали да је усмере и користе њене потенцијале. У даљем тексту дајемо површан приказ генерала који су водили српску војску током Првог светског рата. Уз биографију у најкраћим цртама, дали смо и кратак приказ њихових делања у ратним годинама 1914−1918. Иако сваки од ових генерала заслужује посебну пажњу, нарочито због чињенице да су многи били ветерани ратова 1876−1878, 1885−1886, 1912−1913 и у њима стекли своју ратничку славу, за сада ћемо се само осврнути на њихово учешће у Првом светском рату.

Вукоман Арчић

Пад Берлина кроз ратну фотографију

Последњи јуриш на Рајхстаг

Путоказ у Берлину 

Огњеслав Костовић – проналазач ваздушне лађe

Двадесет година пре грофа Цепелина, српски брилијантни научник пореклом са Војне границе, направио је први ваздушни брод чврсте конструкције, хидроавион, арборит, осмоцилиндрични бензински мотор од 80 коњских снага у време чувеног „Дајмлера“ који је производио моторе од само 1,5 кс.

Огњеслав Костовић

Др Филстуд - 3. број

Преузмите трећи број часописа "Др Филстуд"

Лист студената Филозофског факултета у Косовској Митровици. 

Сузе краља Петра

„Копам гроб, Ваше Величанство... За мене. Ако се ја ујутру и пробудим, гроб ће већ некоме да ваља”

Растко Петровић ( 1898 - 1949 )

У огледалу времена

Кроз многа столећа, овуда су пролазили бројни ратници и државници, дипломате и трговци, истраживачи и уходе, пустолови и писари. Многи од њих оставили су иза себе знамените путописе, или су странице написане овде уврстили у своја доцнија славна дела. Писали су, беседили или компоновали о Србији великани попут Лудовига Ариоста, Стивена Стораса, Андерсена, Јакоба Грима, Мацинија, Гетеа, Меримеа, Пушкина, Ламартина, Алфонса Мухе, Чајковског, Толстоја, Достојевског, Игоа, Ничеа, Андрејева, Лесинга, Клемансоа, Станескуа... Посветили смо томе целу свеску у Едицији „Упознајте Србију”, а сада само укратко подсећамо

Лав Николајевич Толстој

Три драгоцености немањићке Србије

Од владарског накита Немањића мало је сачувано и остале су велике непознанице. Највреднији примерци немањићког накита су прстен Стефана Првовенчаног, прстен краљевића Радослава и прстен краљице Теодоре. Први је 1935. изненада пронађен, из другог пута, у студеничком кивоту Првовенчаног Краља. Други је академик Медаковић открио 1960-их код једног минхенског антиквара. Трећи је имао необичан пут од темеља Бањске до витрине Народног музеја.

Прстен краља Стефана Првовенчаног (ризница Студенице, прва половина XIII века)

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Поводом 10 година од мартовског погрома и 15 година од почетка NATO агресије на нашу земљу, на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици биће одржана изложба под називом „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“. По отварању изложбе, у амфитеатру Факултета биће приказан документарни филм са сличном тематиком, који су реализовали студенти Факултета у сарадњи са својим пријатељима из Новог Сада. Креатори и организатори овог догађаја су студенти Јован Алексић, Милица Сташић и Немања Бишевац.

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Сада је време, да Европа Србији врати тај дуг

Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону.

Јосип Броз у совјетским карикатурама након Резолуције Инфобироа

Приликом једног од својих иступања Тито је изјавио да ка социјализму иде својим путем. Карикатуристи су то протумачили овако: Јосип Броз корача стројевим кораком, са џеповима пуним америчких долара и салутирајући нацистичким поздравом, ка грчким фашистима. Упадљива је и Титова сличност нацисти Херману Герингу.