Немањићи и црква Светог Николе у Барију

Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на владаре ктиторску делатност је неговала и властела. Неколико ктиторских подухвата у распону од готово век и по указују на живе везе између области на источној и западној обали Јадранског мора. Поклони које су владари из династије Немањића упућивали Базилици познати су углавном само на основу писаних извора, док су сачувани само једна икона, поклон краља Стефана Уроша III и једна повеља цара Стефана Душана.

Икона Светог Николе са донаторима,
1322—1325, у окову од позлаћеног сребра, базилика Светог Николе, Бари.

Три драгоцености немањићке Србије

Од владарског накита Немањића мало је сачувано и остале су велике непознанице. Највреднији примерци немањићког накита су прстен Стефана Првовенчаног, прстен краљевића Радослава и прстен краљице Теодоре. Први је 1935. изненада пронађен, из другог пута, у студеничком кивоту Првовенчаног Краља. Други је академик Медаковић открио 1960-их код једног минхенског антиквара. Трећи је имао необичан пут од темеља Бањске до витрине Народног музеја.

Прстен краља Стефана Првовенчаног (ризница Студенице, прва половина XIII века)

Где су данас мошти Немањића ?

Света лоза Немањћа

Велики жупан Стефан Немања је оснивач династије Немањића. На власт је дошао око 1166. Велики део владавине је провео у рату са Византијом. Напустио је престо на сабору у Расу 1196. године. Престо је предао средњем сину Стефану. Замонашио се и постао монах Симеон и заједно са сином Савом обновио је манастир Хиландар на Светој Гори. Преминуо је 13. фебруара 1199. године у Хиландару. Мошти су пренете у Немањину задужбину Студеницу 1208. године.