Годишња скупштина удружења

Поштоване колеге, у петак 20.02.2015. године оджана је 2. годишња скупштина чланова нашег удружења. Нажалост одзив колега није био задовољавајући али упркос томе донете су неке важне одлуке.

- Измењен је статут удружења, од сада савет нашег удружења чине представници свих година.

- За чланове савета удружења изабрани су:

Живковић Аница, прва година

Рашић Петар, друга година

Рајек Милан, друга година

Ивковић Стојан, трећа година

Миловић Јелена, четврта година

Јакшић Радомир, мастер студије

Сташић Милица, мастер студије

- Усвојена је одлука да удружење постане члане ИСХА. Финансијску подршку у нашем аплицирању пружиће факултет.

- Прецизирани су кораци којима ће се рад удружења подићи на виши ниво.

Договорено је да се од сада састанци нашег удружења одржавају на месечном нивоу. Следећи састанак биће симболично одржан 17.марта.

Хвала свим колегама које су учествовале у скупштини.

Споразум о сарадњи нашег удружења са Савезом студената Филозофског факултета у Нишу

У петак (26.децембар), делегација Филозофског факултета у Нишу, коју су чинили декан факултета, проф. др Горан Максимовић, асс. ма Дејан Антић са департмана за историју и председник Савеза студената Филозофског факултета из Ниша, Милан Виденовић, посетила је Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Том приликом потписан је Споразум о сарадњи између Савеза студената Филозофског факултета из Ниша и Удружења историчара и студената историје из Косовске Митровице. У име Савеза студената Филозофског факултета из Ниша документ је потписао Милан Виденовић, док је у име Удружења из Косовске Митровице то учинила Милица Сташић. Овај споразум ће помоћи у организовању, координацији и спровођењу различитих студентских активности, поред тога ово ће бити наставак изузетне сарадње коју студенти два факултета гаје већ дуги низ година. Циљ Споразума јесте да се ојача веза југоисточне Србије са Косовом и Метохијом, да се заштите права и интереси студената, организација студентских екскурзија, научних скупова, трибина, предавања, дебата, округлог стола, студентске размене. Потписивању Споразума присуствовали су студенти, запослени и представници медија са севера јужне српске покрајине.

Немањићи и црква Светог Николе у Барију

Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на владаре ктиторску делатност је неговала и властела. Неколико ктиторских подухвата у распону од готово век и по указују на живе везе између области на источној и западној обали Јадранског мора. Поклони које су владари из династије Немањића упућивали Базилици познати су углавном само на основу писаних извора, док су сачувани само једна икона, поклон краља Стефана Уроша III и једна повеља цара Стефана Душана.

Икона Светог Николе са донаторима,
1322—1325, у окову од позлаћеног сребра, базилика Светог Николе, Бари.

Промоција удружења на телевизији Данкос

Чланови "Удружења историчара и студената историје" Милица Сташић и Јован Алексић гостовали су 17.новембра у емисији Магазин плус, телевизије Данкос. С обзиром да је удружење познато у Косовској Митровици, желели су боље да се упознају са радом. Разговарало се о историјату удружења, када је формирано, ко може бити члан и како се постаје члан удружења, који су планови за наредну школску годину, а затим о организовању едукативних екскурзија, семинара, предавања као и  на који начин удружење функционише. Ово је само још један начин како се ради на промоцији студија историје и популаризацији историји као науке. 

Председница удружења Милица Сташић и члан надзорног одбора удружења Јован Алексић
у емисији Магазин плус

Пад Берлина кроз ратну фотографију

Последњи јуриш на Рајхстаг

Путоказ у Берлину 

Огњеслав Костовић – проналазач ваздушне лађe

Двадесет година пре грофа Цепелина, српски брилијантни научник пореклом са Војне границе, направио је први ваздушни брод чврсте конструкције, хидроавион, арборит, осмоцилиндрични бензински мотор од 80 коњских снага у време чувеног „Дајмлера“ који је производио моторе од само 1,5 кс.

Огњеслав Костовић

Др Филстуд - 3. број

Преузмите трећи број часописа "Др Филстуд"

Лист студената Филозофског факултета у Косовској Митровици. 

Сузе краља Петра

„Копам гроб, Ваше Величанство... За мене. Ако се ја ујутру и пробудим, гроб ће већ некоме да ваља”

Растко Петровић ( 1898 - 1949 )

У огледалу времена

Кроз многа столећа, овуда су пролазили бројни ратници и државници, дипломате и трговци, истраживачи и уходе, пустолови и писари. Многи од њих оставили су иза себе знамените путописе, или су странице написане овде уврстили у своја доцнија славна дела. Писали су, беседили или компоновали о Србији великани попут Лудовига Ариоста, Стивена Стораса, Андерсена, Јакоба Грима, Мацинија, Гетеа, Меримеа, Пушкина, Ламартина, Алфонса Мухе, Чајковског, Толстоја, Достојевског, Игоа, Ничеа, Андрејева, Лесинга, Клемансоа, Станескуа... Посветили смо томе целу свеску у Едицији „Упознајте Србију”, а сада само укратко подсећамо

Лав Николајевич Толстој

Три драгоцености немањићке Србије

Од владарског накита Немањића мало је сачувано и остале су велике непознанице. Највреднији примерци немањићког накита су прстен Стефана Првовенчаног, прстен краљевића Радослава и прстен краљице Теодоре. Први је 1935. изненада пронађен, из другог пута, у студеничком кивоту Првовенчаног Краља. Други је академик Медаковић открио 1960-их код једног минхенског антиквара. Трећи је имао необичан пут од темеља Бањске до витрине Народног музеја.

Прстен краља Стефана Првовенчаног (ризница Студенице, прва половина XIII века)

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Поводом 10 година од мартовског погрома и 15 година од почетка NATO агресије на нашу земљу, на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици биће одржана изложба под називом „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“. По отварању изложбе, у амфитеатру Факултета биће приказан документарни филм са сличном тематиком, који су реализовали студенти Факултета у сарадњи са својим пријатељима из Новог Сада. Креатори и организатори овог догађаја су студенти Јован Алексић, Милица Сташић и Немања Бишевац.

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Јосип Броз у совјетским карикатурама након Резолуције Инфобироа

Приликом једног од својих иступања Тито је изјавио да ка социјализму иде својим путем. Карикатуристи су то протумачили овако: Јосип Броз корача стројевим кораком, са џеповима пуним америчких долара и салутирајући нацистичким поздравом, ка грчким фашистима. Упадљива је и Титова сличност нацисти Херману Герингу.

Генерал српске коњице Хенри Мекајвер

У тешком ратном XIX веку, у коме је било преко сто ратова и када је пуцњевима у околини Невесиња 1875. започета незаустављива борба српског народа за потпуно ослобођење од турског ропства, мало су позната дела или макар трагови храбрих странаца који су се борили под српском тробојком. Поред руских добровољаца под командом генерала Михаила Черњајева и пуковника Николаја Рајевског, скоро да се у потпуности заборавило на лик и дело генерала српске коњице, пореклом америчког Шкота, Хенрија Мекајвера (Henry Ronald Douglas MacIver), који је као носилац Таковског крста увршћен у шест највећих плаћеника свих времена. Каријеру је започео као заставник у Индији учествујући у побуни Сепоја 1857, затим је у Италији био Гарибалдијев поручник, у Шпанији капетан претендента на круну Дон Карлоса, у америчком грађанском рату мајор у војсци Конфедерације, у Мексику потпуковник под царем Максимилијаном, пуковник под Наполеоном III, капетан коњице за египатске Кедиве који су се борили против Турака 1867. и капетан коњице и бригадни генерал српске војске под краљем Миланом Oбреновићем. Ово су само нека од његових војних звања. Године 1884. објавио је књигу о свом животу која се звала „Под 14 застава“. Након објављивања књиге ратовао је под још четири.

Хенри Мекајвер

Човек за специјалне мисије

Гроф Сава Владисавић (1668-1738), царски саветник и поверљиви дипломата Петра Великог, најмоћнији Србин XVIII века. Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике”, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашу. Утемељио је руску обавештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посете, купио је и руском цару поклонио младог Етиопљанина који ће постати прадеда Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, свој језик и своју веру. Почива крај своје три кћери у Светој лаври Александра Невског у Петрограду.

Гроф Сава Владисавић (1668-1738)

Био је један од најутицајнијих људи у Русији у првој половини XVIII века и један од утемељивача српско-руских духовних веза. У Саву Владиславића, свог изузетно важног саветника и дипломату, велики руски владари император Петар Велики, али и Катарина I, имали су највеће поверење. Овог необичног човека руски извори помињу под именом Рагузински.

Срећни новогодишњи и божићни празници

Срећне новогодишње и божићне празнике жели вам Удружење историчара и студената историје - Косовска Митровица.

Једно крајишко писмо (Париз, 1.2.1812. године)

Грб Француског царства 

У аустријско-француском рату 1809. године, у коме је учествовало преко 100.000 крајишника (чинили су скоро трећину аустријске војске), Аустрија је поражена и сви крајишки крајеви јужно од ријеке Саве припали су Француском царству, у чијем саставу су остали до 1813. године. 

Карта Француског царства (1811. године)

Крајишке јединице прешле су након рата из аустријске у француску службу и као такве, учествовале су у многим француским борбама до 1813. године, укључујући и Наполеонов поход на Москву. Читава 1811. и готово половина 1812. године проведене су у француским припремама за напад на Русију.

Клону рука у војводе Вука

"Малог Војина звали су Туре. Пред турским терором, његов отац породицу је довео из Сјенице у Крагујевац. "Иде Воја Туре! ", викали су његови вршњаци, бежећикад би повео своје Палилулце удечачке уличне битке. Воја Туре завршиће Војну академију и у чину потпоручника вратиће се у Крагујевац, али ће оставити брзо своје еполете и, као обичан четник, кренути ка југу. Постаће брзо војвода и своје четнике водиће у смрт и у славу. Био је тврд, строг, груб ратник. Понекад, ратовао је са сувише мржње, што је и сам признавао: "Био бих у борби блажи, да ми даноноћно пред очима не лебди слика мог оца, голготска и страшна, како га везаног, муче Турци. Нек иду у пакао!" Војвода Вук није штедео ни себе, ни своје борце, а камоли непријатеља."

Војвода Вук

Село Класнић на Банији - кратак историјат

Храм Светог пророка Илије у Бузети (1720-1995)

Камиказе у Априлском рату

Тек неколицини људи познато херојско жртвовање југословенских пилота који су попут јапанских камиказа жртвовали своје животе у покушају да зауставе далеко надоћнијег непријатеља у априлу 1941. године.  Ти хероји били су пилоти из 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука, чија је база била на летелишту Режановачка коса код Куманова. Они су као небески витезови свим својим снагама бранили јужно небо Југославије од крволочних канџи и чељусти фашистичке Луфтафе. Ти јунаци нису жалили себе, жртвовали су се за најузвишенији циљ - одбрану слободе свога народа и отаџбине. Ко су били ти храбри пилоти, хероји који су презирали смрт?

Ознака југословенског краљевског ратног ваздухопловства

Шта нам је чинити кад нас границама раздвајају

“Духовноме раду једини је господар наша добра воља. А духовни је рад орао силнијех крила: њему нема граница ни брда. Њему су “свуда броди гдје год дође води”. У данашњем вијеку слободе, њему сметње нема до у нашем незнању, у нашем немару, у нашој духовној лијености, у нашој непоузданости и у нашој невјери! Кад је томе духовном раду наше срце господар и извор, изведимо га на бијели дан, начинимо од њега дјело. Нека нам у том послу не буде жао ни жртава, ни труда, јер је у духовном напретку спасење народа нашега! Уједињујмо, уједињујмо срце онога на Тимоку и онога украј Гружа на Јадранскоме мору; онога из Скадра на Бојани, и онога на Морави, и онога на Уни, и онога на хладном Вардару! Шта може и чиме смета граница међу седам државних власти, које данас управљају народом нашим, духовноме уједињењу народа нашега у образованости, у укусу, у књизи, у родољубљу и у народним идеалима?”

Стојан Новаковић (1842-1915)