Споразум о сарадњи нашег удружења са Савезом студената Филозофског факултета у Нишу

У петак (26.децембар), делегација Филозофског факултета у Нишу, коју су чинили декан факултета, проф. др Горан Максимовић, асс. ма Дејан Антић са департмана за историју и председник Савеза студената Филозофског факултета из Ниша, Милан Виденовић, посетила је Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Том приликом потписан је Споразум о сарадњи између Савеза студената Филозофског факултета из Ниша и Удружења историчара и студената историје из Косовске Митровице. У име Савеза студената Филозофског факултета из Ниша документ је потписао Милан Виденовић, док је у име Удружења из Косовске Митровице то учинила Милица Сташић. Овај споразум ће помоћи у организовању, координацији и спровођењу различитих студентских активности, поред тога ово ће бити наставак изузетне сарадње коју студенти два факултета гаје већ дуги низ година. Циљ Споразума јесте да се ојача веза југоисточне Србије са Косовом и Метохијом, да се заштите права и интереси студената, организација студентских екскурзија, научних скупова, трибина, предавања, дебата, округлог стола, студентске размене. Потписивању Споразума присуствовали су студенти, запослени и представници медија са севера јужне српске покрајине.

Промоција удружења на телевизији Данкос

Чланови "Удружења историчара и студената историје" Милица Сташић и Јован Алексић гостовали су 17.новембра у емисији Магазин плус, телевизије Данкос. С обзиром да је удружење познато у Косовској Митровици, желели су боље да се упознају са радом. Разговарало се о историјату удружења, када је формирано, ко може бити члан и како се постаје члан удружења, који су планови за наредну школску годину, а затим о организовању едукативних екскурзија, семинара, предавања као и  на који начин удружење функционише. Ово је само још један начин како се ради на промоцији студија историје и популаризацији историји као науке. 

Председница удружења Милица Сташић и члан надзорног одбора удружења Јован Алексић
у емисији Магазин плус

Др Филстуд - 3. број

Преузмите трећи број часописа "Др Филстуд"

Лист студената Филозофског факултета у Косовској Митровици. 

Сузе краља Петра

„Копам гроб, Ваше Величанство... За мене. Ако се ја ујутру и пробудим, гроб ће већ некоме да ваља”

Растко Петровић ( 1898 - 1949 )

У огледалу времена

Кроз многа столећа, овуда су пролазили бројни ратници и државници, дипломате и трговци, истраживачи и уходе, пустолови и писари. Многи од њих оставили су иза себе знамените путописе, или су странице написане овде уврстили у своја доцнија славна дела. Писали су, беседили или компоновали о Србији великани попут Лудовига Ариоста, Стивена Стораса, Андерсена, Јакоба Грима, Мацинија, Гетеа, Меримеа, Пушкина, Ламартина, Алфонса Мухе, Чајковског, Толстоја, Достојевског, Игоа, Ничеа, Андрејева, Лесинга, Клемансоа, Станескуа... Посветили смо томе целу свеску у Едицији „Упознајте Србију”, а сада само укратко подсећамо

Лав Николајевич Толстој

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Поводом 10 година од мартовског погрома и 15 година од почетка NATO агресије на нашу земљу, на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици биће одржана изложба под називом „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“. По отварању изложбе, у амфитеатру Факултета биће приказан документарни филм са сличном тематиком, који су реализовали студенти Факултета у сарадњи са својим пријатељима из Новог Сада. Креатори и организатори овог догађаја су студенти Јован Алексић, Милица Сташић и Немања Бишевац.

Изложба „Страдање Срба на Косову и Метохији 1998-2004“

Јосип Броз у совјетским карикатурама након Резолуције Инфобироа

Приликом једног од својих иступања Тито је изјавио да ка социјализму иде својим путем. Карикатуристи су то протумачили овако: Јосип Броз корача стројевим кораком, са џеповима пуним америчких долара и салутирајући нацистичким поздравом, ка грчким фашистима. Упадљива је и Титова сличност нацисти Херману Герингу.

Генерал српске коњице Хенри Мекајвер

У тешком ратном XIX веку, у коме је било преко сто ратова и када је пуцњевима у околини Невесиња 1875. започета незаустављива борба српског народа за потпуно ослобођење од турског ропства, мало су позната дела или макар трагови храбрих странаца који су се борили под српском тробојком. Поред руских добровољаца под командом генерала Михаила Черњајева и пуковника Николаја Рајевског, скоро да се у потпуности заборавило на лик и дело генерала српске коњице, пореклом америчког Шкота, Хенрија Мекајвера (Henry Ronald Douglas MacIver), који је као носилац Таковског крста увршћен у шест највећих плаћеника свих времена. Каријеру је започео као заставник у Индији учествујући у побуни Сепоја 1857, затим је у Италији био Гарибалдијев поручник, у Шпанији капетан претендента на круну Дон Карлоса, у америчком грађанском рату мајор у војсци Конфедерације, у Мексику потпуковник под царем Максимилијаном, пуковник под Наполеоном III, капетан коњице за египатске Кедиве који су се борили против Турака 1867. и капетан коњице и бригадни генерал српске војске под краљем Миланом Oбреновићем. Ово су само нека од његових војних звања. Године 1884. објавио је књигу о свом животу која се звала „Под 14 застава“. Након објављивања књиге ратовао је под још четири.

Хенри Мекајвер

Човек за специјалне мисије

Гроф Сава Владисавић (1668-1738), царски саветник и поверљиви дипломата Петра Великог, најмоћнији Србин XVIII века. Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике”, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашу. Утемељио је руску обавештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посете, купио је и руском цару поклонио младог Етиопљанина који ће постати прадеда Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, свој језик и своју веру. Почива крај своје три кћери у Светој лаври Александра Невског у Петрограду.

Гроф Сава Владисавић (1668-1738)

Био је један од најутицајнијих људи у Русији у првој половини XVIII века и један од утемељивача српско-руских духовних веза. У Саву Владиславића, свог изузетно важног саветника и дипломату, велики руски владари император Петар Велики, али и Катарина I, имали су највеће поверење. Овог необичног човека руски извори помињу под именом Рагузински.

Срећни новогодишњи и божићни празници

Срећне новогодишње и божићне празнике жели вам Удружење историчара и студената историје - Косовска Митровица.

Једно крајишко писмо (Париз, 1.2.1812. године)

Грб Француског царства 

У аустријско-француском рату 1809. године, у коме је учествовало преко 100.000 крајишника (чинили су скоро трећину аустријске војске), Аустрија је поражена и сви крајишки крајеви јужно од ријеке Саве припали су Француском царству, у чијем саставу су остали до 1813. године. 

Карта Француског царства (1811. године)

Крајишке јединице прешле су након рата из аустријске у француску службу и као такве, учествовале су у многим француским борбама до 1813. године, укључујући и Наполеонов поход на Москву. Читава 1811. и готово половина 1812. године проведене су у француским припремама за напад на Русију.

Село Класнић на Банији - кратак историјат

Храм Светог пророка Илије у Бузети (1720-1995)

Камиказе у Априлском рату

Тек неколицини људи познато херојско жртвовање југословенских пилота који су попут јапанских камиказа жртвовали своје животе у покушају да зауставе далеко надоћнијег непријатеља у априлу 1941. године.  Ти хероји били су пилоти из 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука, чија је база била на летелишту Режановачка коса код Куманова. Они су као небески витезови свим својим снагама бранили јужно небо Југославије од крволочних канџи и чељусти фашистичке Луфтафе. Ти јунаци нису жалили себе, жртвовали су се за најузвишенији циљ - одбрану слободе свога народа и отаџбине. Ко су били ти храбри пилоти, хероји који су презирали смрт?

Ознака југословенског краљевског ратног ваздухопловства

Шта нам је чинити кад нас границама раздвајају

“Духовноме раду једини је господар наша добра воља. А духовни је рад орао силнијех крила: њему нема граница ни брда. Њему су “свуда броди гдје год дође води”. У данашњем вијеку слободе, њему сметње нема до у нашем незнању, у нашем немару, у нашој духовној лијености, у нашој непоузданости и у нашој невјери! Кад је томе духовном раду наше срце господар и извор, изведимо га на бијели дан, начинимо од њега дјело. Нека нам у том послу не буде жао ни жртава, ни труда, јер је у духовном напретку спасење народа нашега! Уједињујмо, уједињујмо срце онога на Тимоку и онога украј Гружа на Јадранскоме мору; онога из Скадра на Бојани, и онога на Морави, и онога на Уни, и онога на хладном Вардару! Шта може и чиме смета граница међу седам државних власти, које данас управљају народом нашим, духовноме уједињењу народа нашега у образованости, у укусу, у књизи, у родољубљу и у народним идеалима?”

Стојан Новаковић (1842-1915)

Луча српске слободе

„Његош је у Црној Гори и у Српству био и остао Прометеј.“

У години за нама обележили смо неколико за српски народ значајних јубилеја: 100 година од Балканских ратова, 700 година манастира Бањске и 900 година од рођења Стефана Немање. Данас обележавамо и славимо дан који ни мало не заостаје по значају. Дан када је, пре два столећа, у дому Петровића у Његушима рођен Радивоје Раде Томов, животом и делима заувек овековечен као највећи српски песник, „Ловћенски пророк“, „трагични јунак косовске мисли“, бесмртни владика Раде, или једноставно – Његош.

Др Филстуд - 2. број

Представљамо вам други број студентског часописа "Др Филстуд". Часопис је настао као часопис студената Филозофског факултета у Косовској Митровици и први број је промовисан 28.априла текуће године. У оба броја часописа значајно место заузели су чланци студената са катедре за историју. У овом броју имате прилику да прочитате следеће текстове наших колега: "110 година од погибије руског конзула Григорија Степановича Шчербине" ( Јован Алексић ), "Прича о заборављеном хероју мањем од пушке"( Јован Алексић ), "Прва српкиња доктор наука" (Милица Сташић), "Трунка достојанства " (Александра Радосављевић).

Др Филстуд - 2. број ( насловна страна )

Часопис можете преузети са овог линка:
Др Филстуд - 2. број

Посета манастирима Ибарске и Дежевске долине

У организацији "Удружења историчара и студената историје" и Филозофског факултета из Косовске Митровице организована је екскурзија у оквиру које су посећени манастири Ибарске и Дежевске долине. Чланови удружења посетили су манастире Стару и Нову Павлицу, Студеницу, Градац, Ђурђеве Ступове, Сопоћане и цркву Петра и Павла у Старом Расу. Поред тога посећена је и Јошаничка Бања и споменик српској хероини Милунки Савић. 

Стара Павлица

Тврђава Звечан – хиљадугодишњи српски светионик

Тврђава Звечан

Иако се данас налази у рушевинама, ова тврђава својом постојаношћу и величином верно сведочи о некадашњој слави српске средњевековне државе.

Добродошли

Драге колеге добродошли на сајт Историјски приручник .

Овде ће те наћи све што вам може бити од користи у току вашег студирања . Сајт је замишљен тако да се највише пажње поклања историјским текстовима и градиву на које студент наилази током студирања. Поред тога овде можете наћи скрипте , литературу и доступне историјске изворе . Наравно сва обавештења у вази Филозофског факултета и катедре за Историју биће  вам доступна путем овог сајта .

Админ тим .