Москва није веровала

Бранко Вукелић је био полиглота, новинар, човек немирног духа, родом из Лике. Дошао је у Јокохаму 11. фебруара 1933. и јавио се Рихарду Зоргеу, вођи совјетске шпијунске мреже. Постао је најспособнији, најоданији и најкориснији Зоргеов сарадник, његова трећа рука. Вукелић и Зорге су деловали у обавештајној организацији "Рамзај" у Јапану, која је припадала Комунистичкој интернационали из Москве. Задатак овог искусног стручњака је био да одржава радио везу између Токија и Владивостока, што у оно време из техничких и безбедносних разлога није био нимало лак посао. Предајници су се налазили у Вукелићевом стану, а по потреби су се селили на друге локације.

Бранко Вукелић са супругом Јошико

Вукелић је рођен 19. августа 1904. од оца Миливоја, српског официра у аустријској војски у Лици, и мајке Вилме, Јеврејке. Школовао се у Загребу, где је као марксиста хапшен због учешћа у демонстрацијама. Већ 1926. са породицом одлази у Француску да студира право и дружи се с југословенским комунистима Алешом Беблером, Веселином Маслешом и другима. Када се Вукелић 1931. године вратио у Југославију да служи војску, протеран је као агитатор прогресивних идеја. Чланови Коминтерне су га заврбовали 1932. као тајног агента под шифрованим именом Олга.

Убачен је у обавештајни прстен Рихарда Зоргеа, у коме су били Макс Клаузен, Озаки Хотсуми и Мијаги Јотоку. Званично је отац у Токију био запослен као дописник француског листа "Хавас", и као специјални извештач београдске "Политике". Његове главне обавештајне активности су биле скупљање информација из јапанских новина и магазина, као и из амбасада и новинарских контаката. Био је надлежан и за фотографски посао - прича његов син Хироши Јамасаки Вукелић.

Зорге, Вукелић и Јотоку су за Совјетски Савез сакупљали детаље о немачко-јапанском пакту упереном против Коминтерне и о томе да предстоји напад Јапанаца на америчко острво на Перл Харбур. Москви је достављен тачан датум немачког напада на Савјетски Савез. Како је увидом у архиве потврдио историчар Џорџ Пранг, Рихард Зорге и Бранко Вукелић су предвидели кршење уговора Хитлер-Стаљин и операцију "Барбароса" око 22. јуна.

Тај податак је Зорге добио од заменика војног аташеа у немачкој амбасади у Јапану и 15. јуна је обавештено совјетско вођство: "Рат ће почети 22. јуна". Јосиф Висарионович Стаљин је на то рекао: "Постоји овај гад, који је основао фабрике и борделе у Јапану и чак извештава да ће Немци напасти 22. јуна. Да ли ви предлажете да му поверујем", сведочи историчар Џорџ Пранг.

Зорге и Вукелић су јавили Стаљину и да после немачке инвазије Јапан неће напасти Совјетски Савез све док Москва не буде окупирана. Та информација је омогућила да се совјетска војска са Далеког истока пребаци да брани Москву. Током битке за Стаљинград агент Бранко Вукелић је обавестио СССР да ће Јапан напасти, да би Москва била одсечена од снабдевања нафтом и оружјем од стране савезника преко Ирана.

Како је рат напредовао, Зорге и Вукелић су све теже одржавали агентурну мрежу, јер су Јапанци појачали контролу радио сигнала. Зоргеов шпијунски прстен је пробијен 1941. године. Рихард Зорге је ухапшен 18. октобра, а Бранко Вукелић 18. октобра 1941. У почетку су Јапанци веровали да је Зорге агент Абвера, јер је имао нацистичку прошлост. Абвер је негирао да је он њихов агент. Зоргеа су мучили, али није откривао везе са Совјетским Савезом.

Иако је Зорге покушао да оповргне Вукелићево учешће у шпијунажи, Бранко је 28. септембра 1943. осуђен на смрт. Био је утамничен у токијском затвору Сугамо. Када му је смртна казна замењена доживотном 5. априла 1944. пребачен је у затвор Абашири на острву Хокаидо. Бранко Вукелић је из затвора послао 155 писама супрузи Јошико на енглеском језику, али су их Јапанци цензурисали и исписивали на јапанском језику.

Вукелић није преживео хладну јапанску зиму. Супруга Јошико Јамасаки Вукелић је добила вест о његовој смрти тек 13. јануара 1945.

- Мој отац Бранко Вукелић као совјетски агент у јапанском затвору није под мукама изустио ни реч о шпијунажи и обавештајној организацији "Рамзај" у Јапану. Званична Москва је негирала било какву везу Вукелића са својим обавештајцима, јер није хтела да квари односе с Токиом. Наиме, званично, СССР није био у рату са Јапаном - каже његов син Хироши Јамасаки Вукелић.

Тек 5. новембра 1965. године шпијун Бранко Вукелић је признат у Москви. Као борац против фашизма постхумно је одликован Орденом Отаџбинског рата првог степена од стране Президијума Совјетског Савеза. Била је то мала цена за муке које је Бранко Вукелић доживео и због њих умро.

Извор; Вечерње новости - Москва није веровала