Српски ђенерали и војводе (други део)

Михаило Живковић Рођен је 29. августа 1856. године у Београду, где се и школовао. У Војску је ступио као питомац 11. класе Артиљеријске школе, 1874. У периоду од 1887 до 1889, био је на школовању у Русији. Био је војни министар, управитељ Војне Академије и председник Војнодисциплинског суда. Био је носилац 10. домаћих ордена, два страна (руски и француски), Златне и Сребрне медаље за храброст, споменица за ратове 1876−1878, 1885−1886, 1912−1913, 1914−1918, Албанске споменице и Медаље за војничке врлине. Умро је 28. априла 1930. у Београду. По очевој и мајчиној линији је био потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића.

Михаило Живковић

Српски ђенерали и војводе (први део)

Наполеон је једном приликом рекао да војници добијају битке, а генерали признања за то. Српска војска је, током Првог светског рата, али и српско-турских и балканских ратова, показала изузетну храброст, издржљивост и дисциплину. Водили су је способни генерали и војводе, који су управљали са оно мало средстава и људства које им је било омогућено. Показавши надљудске напоре на најтежим бојиштима, српска војска је извојевала победу над непријатељем у Првом светском рату, али та иста војска је имала спретне вође, одличне стратеге и команданте, који су знали да је усмере и користе њене потенцијале. У даљем тексту дајемо површан приказ генерала који су водили српску војску током Првог светског рата. Уз биографију у најкраћим цртама, дали смо и кратак приказ њихових делања у ратним годинама 1914−1918. Иако сваки од ових генерала заслужује посебну пажњу, нарочито због чињенице да су многи били ветерани ратова 1876−1878, 1885−1886, 1912−1913 и у њима стекли своју ратничку славу, за сада ћемо се само осврнути на њихово учешће у Првом светском рату.

Вукоман Арчић