Први српски балони

Скраја 18. и у 19. веку у појединим ратним сукобима све се чешће користе балони као корисна средства за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. У Србији је могућа примена овог техничког средства била разматрана тек крајем 19. и првих година 20. века. Да би обезбедило стручњака за ову област Министарство војно је фебруара 1901. послало у Русију Косту Милетића да у ваздухопловно-техничкој школи код Петрограда изучи техничке аспекте у вези са коришћењем балона. По повратку из Русије он је настојао да се формира једно ваздухопловно одељење али није наишао на разумевање надређених. Иницијатива за увођење балона у српску војску поново је покренута 1905, али је тек Анексиона криза, која је довела Краљевину Србију на ивицу рата са Аустро-Угарском дала довољно снажан подстрек да се ова иницијатива и оствари.

Коста Милетић

Заборављени Обилићи

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам младића који су били изабрани за султанове коморнике, заклели су се да ће убити Мехмеда II на спавању. Сећање на њихов неуспели подвиг сачувао је њихов земљак и сапатник, Константин Михаиловић из Островице у својим „Јаничаревим успоменама“.

       Остаци Новог Брда, рударског града у средњовековној Србији, данас Косово и Метохија, Република Србија.