Битка за Пољску ( план "Вајс" )

У току ноћи између 31. августа и 1. септембра група Немаца обучених у пољске униформе је напала немачку радио станицу Глајвиц. Немачка влада је лажно оптужила Пољаке да су ово урадили њихови војници, па је ову провокацију искористила као повод за напад на Пољску. Немци су својим планом "Wеисс" ( "Вајс" - бели ) предвидели концентричну офанзиву главним снагама из Источне Пруске и Шлезије да би прво окружили и уништили главне пољске снаге западно од Висле.

Краљевски двор у Варшави у пламену 17.09.1939.

У другој етапи је предвиђено да се велика клешта споје источно од Буга и да се ту унуште преостале пољске снаге. За извођење овог напада, Немачка је припремила око 2 милиона војника ( сврстаних у око 60 дивизија ), преко 2.000 авиона, око 2.500 тенкова и 25 ратних бродова. Ако упоредимо пољске снаге, које су завршиле концентрацију ( 17 дивизија ) и борбено способне авионе ( 426 авиона ), види се да су Немци већ у почетку себи обезбедили огромну надмоћ. Немацка војска на граници је била подељена у три групације. Група армија "Север" ( 3. и 4. армија са око 20 дивизија ) под командом фон Бока, затим група армија "Центар" на челу са фон Рундштатом и група армија "Југ" ( 8, 10. и 14. армија са око 34 дивизије ) под командом Ериха фон Манштајна. Услед неповољног стратешког положаја Пољске, пољски генералштаб се налазио у врло деликатној ситуацији приликом доношења одлуке где би се требао организовати главни отпор агресору. Политички, економски и психолошки разлози су превагнули, па је Генералштаб одлучио да главне снаге бране гранични фронт дужине 1.600 километара, и да се тако заштите индустријски и пољопривредно најбогатије граничне области где се налазио и највећи број становника. Војни разлози су налагали да се главни отпор пружи на линији Нарев-Висла-Дунајец, која је била много краћа ( 1.000 километара ) и која се налазила иза речних препрека. Пошто је Генералштаб усвојио прву варијанту, главне пољске снаге: Наревска група, Модлинска, Померанска, Познањска, Лођска, Краковска и Карпатска армија са 25 пешадијских дивизија, 10 коњичких и 3 брдске бригаде добили су задатак да бране граничну линију, док је у стратегијској резерви трабало да буде Пруска армија са 14 пешадијских дивизија. Међутим , због недовршене мобилизације и изненадног немачког удара, овакав распореније реализован.

Изненада и без објаве рата немачке оружане снаге 1. септембра 1939. извршиле су снажан напад на Пољску. Немачка авијација је напала пољку авијацију на аеродромима, противавионске батерије, железничке станице и друге важније објекте ради спречавања мобилизације и концентрације Пољака на граничном фронту. Пошто је у овим нападима нанела огромне губитке пољској авијацији и још више повећала своју превласт у ваздуху, она је потом указивала велику помоћ копненим снагама. Све немачке армије су предузеле општу офанзиву ујутро 1.септембра на фронту од Источне Пруске до Словачке, савлађујћи упоран отпор храбрих, али малобројних пољских посада које су браниле гранична утврђења. Захваљујући изненађењу, великој надмоћности, успешном дејству и садејству своје авијације, немачке копнене снаге за прва три дана постигле су одлучујуће успехе код Млаве, у Коридору, код Ченстохове и у Шлезији. Највеће успехе постигла је најјача 10. немачка армија, која је вешто искористила почетне успехе и упутила је брзе дивизије ка Варшави. Због све веће опасности, коју су прузроковали дубоки продори немачких тенковских јединица, пољска врховна команда је 3. септембре наредила борбену спремност Варшаве и организовала одбрану мостова на средњем току Висле.

Брзим надирањем и смелим маневрима немачке тенковске и моторизоване дивизије су 5. септембра разбиле пољске резерве код Пјотрукова, а затим 10. септембра код Радома. На северу је немачка 3. армија форсирала реку Нарев, и одвојила је Модлинску армију од Наревске групе, док је 4. армија продужила надирање ка Варшави. На југу немачка 14. армија је напала Краковску армију и натерала је на одступање. Увидевши критичност свих снага које се налазе источно од Висле, командант пољске војске Риђ-Шмигли је наредио 6. септембра увече да се све армије повуку иза линије Нарев-Висла-Дунајец. Немци су искористили повлачење пољских јединица па су убрзали гоњење, тако да су код Кутна успели 9. септембра да опколе Померанску и Познањску армију. Тек 21. септембра су Немци успели да савладају храбри отпор код Кутна и заробе 170.000 официра и војника.

После неуспеха западно од Висле, пољска врховна команда је одлучила да се агресору покуша супротстави на новој линији одбране Нарев-Висла-Дунајец. Међутим, Немци су их у томе спречили, јер су већ 7. септембра немачке армије прешле доњи ток Нарева. Том приликом Немци су поново изненадили Пољаке примењујући нову татктику. Они се нису задржавали пред воденом препреком, већ су је, после кратке авијацијске и артиљеријске припреме, форсирали у току дана из покрета, користећивелики број лаких гумених и јуришник чамаца. Због тога Пољаци нису могли више одржати одбрану на Висли и били су приморани да се повлаче. После преласка реке Висле Немци су предузели енергично гоњењена свим правцима.

Судбина Пољске била је запечаћена 17. септембра, јер су се тенковске јединице 3. и 10. армије тога дана спојиле код Влодаве и тиме онемогућиле повлачење пољских снага у пријатељску Румунију. Истога дан су јединице Црвене армије прешле пољску границу да би заштитиле Украјинце и Белорусе који су живели на пољској територији. Истог дана се пољска влада са око 32.000 војника успела повући у Румунију.

Иако је Варшава била опкољена већ 13. септембра, њених 125.000 војника одбило је позиве на предају и поред јаких напада немачких армија и непрекидног дејства авијације, која је правила пустош у густо насељеним областима града. Пољаци су предузимали честе ноћне нападе и организовали препаде и заседе. У тим тешким данима велики допринос давали су грађани, чак и жене и деца, који су утврђивали град, извлачили рањене и болесне, припремали храну, а многи су са оружијем у руци помагали својим војницима. Мада је град остао без хране иводе, мада је било порушено или оштећено 60% зграда и погинуло 55.000 становника, војници и грађани су настављали огорчен отпор. Међутим, када су војници остали и без муниције, Варшава се морала предати 27. септембра. Последни отпор пружили су Пољаци код Серокомле, који су се предали 6. октобра.

Још пре завршетка операција у Москви је 28. септембра закључен споразум између СССР-а и Немачке о границама. Нова граница је ишла такозваном Керзоновом линијом, са којом су се 1918. сложиле Велика Британија, Француска и Пољска. СССР је добио 202.400 квадратних километара са око 10 милиона становника, а Немачка 185.600 квадратних километара са око 21 милион становника. Од тога су Немци 12. октобра 91.700 припојили Трећем Рајху, а осталу територију су претворили у пољски генерални гувернеман.

Руковање немачког и руског официра

У овом рату који је трајао 35 дана Пољаци су изгубили 620.000 војника ( 66.000 погинулих, 133.700 рањених и 420.000 заробљених ), а Немци 44.198 војника ( 10.572 мртва, 30.222 рањена и 3.404 нестала ). Сем тога Немци су изгубили 217 тенкова и преко 400 авиона, што су процентуално велики губици.


Извор